Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

010: Beč 2012 - iz Miletovog ugla, trezveno gledano

0

Veličina teksta:

Posle ničim izvane pobede u prvom meču 3. kola kvalifikacija za UEFA kup protiv bečkog Rapida, nije bilo zbora o tome da se ne ode na revanš u Beč. Krenuli smo u četvrtak rano izjutra. Već od samog starta 3/5 članova ekspedicije se prihvatilo fruštukovanja alkoholnih napitaka u obliku piva (neko je počeo i sa pastisom). Sve fini momci i od samog polaska šale nije nedostajalo. I aftomobil je dakako prihvatio taj ritam i služio nas svih 1000 i kusur kilometara tamo i nazad. Dan ko i svaki dan, četvrtak 9. avgust, i ko bi mogao da pretpostavi da džandari na granici prave takav kolaps i da se podosta čekalo na ulazak u Mađarsku. U tom čekanju smo primetili raznog sveta. Neki su se očito suviše upustili jureći za ovakvim tetama, pa su im verovatno neki "zlikovci" u međuvremenu ostavili auto na klotnama.

Elem, gužve po putevima su se dobrano nastavile, ali smo stigli na vreme u bivšu prestonicu. Smestili smo se u fin hostel u blizini stadiona. Bilo je nekih naznaka da tu ima dosta devojčica iz Sjedinjenih država Bosne i Hercegovine, ali je ispostavilo se da su sve sa dalekog istoka iste i da su vrlo kosooke.

Kako nije bilo vremena da se pohodi centar, a bilo ga je da se ne ide odma na stadion, izbor je pao na posetu dvorcu Šenbrun. Izgradnju ove palate je započeo car Leopold I (sam kraj XVII veka), da bi je posle  po svojoj želji preuredila Marija Terezija. Oko samih zgrada se nalazi jedan poveliki park, koji je malo nakrivo, pa se valjalo uspentrati gore, a istovremeno se izboriti sa hranom. Koju mi je uzgred prodao neki Poljak, a njegov sunarodnik nam je uveče zapržio čorbu. Doduše, ovaj se bio umislio da sam mu plaćajući novčanicom od 100 evra rekao da zadrži kusur. Takvo zadovoljstvo mu ne bi pričinio ni rahmetli Franja Josif (koji je uzgred budirečeno umro 1916. upravo u Šenbrunu), a što bi onda ja.

Ovo je dvorac i dvorištance o kom zborim, a tu je i Jozef...

Potom je došlo vreme da se ide na put ka stadionu Rapida.

SK Rapid je najtrofejniji austrijski klub, ima i jednu titulu prvaka Nemačke i 2 finala sada nepostojećeg kupa pobednika kupova. Igraju na stadionu  Gerhard Hanappi, koji nosi ime po jednom njihovom čuvenom fuzbalšpileru. Rekao bih da je upravo ovo njegov spomenik (slika desno).

Sam stadion je pravi fudbalski, ima 17500 sedišta i vrlo je udoban i funkcionalan. Meni je ipak malo čudno da u varoši od milion i kusur stotina hiljada stanovnika jedan od dva najpopularnija kluba igra na tako malom stadionu.

Svuda oko stadiona se nalaze kafane i butici sa raznim džidža-bidžama u zeleno-belim bojama. Kafane su krcate, pije se pivo i žuto i crno i belo. Alkoholno i bezalkoholno. U kafanama, klubovima, na štandovima. Nema nikakvog zakona ni milicije koja će da brani prodaju alkohola kilometrima okolo. Uvek se pitam, zašto se naši zakonodavci, političari i milicija nisu vodili ovakvim primerima kad su donosili propise o ponašanju posetilaca sportskih priredbi? Ne treba ni da napominjem da smo se opušteno šetali tu međ njima, pili zajedno i da nije bilo nikakvog incidenta. 

Jedino što sam video da je odudaralo ovoj idili je bilo na samom stadionu kada je neki baja u nekoj majici na crveno-bele kockice zapalio dimnjak na južnoj tribini, kao i jednu bačenu plastičnu čašu sa pivom sa galerije severne tribine. A i ona je letela ka sudiji, pa je moguće da je i to balkanskih ruku delo.

Uslovi za rad fotoreportera i fotoreporterki su bili čak odlični.  

Pored svlačionica i izlaza na teren se nalazi posebna VIP zona za one sa debljim novčanikom i legende kluba. Tu se na svakom koraku vidi kako klub brine o onima koji su pisali njegovu istoriju.

Potom se imala odigrati utakmica.

Šta reći o tome, koju poruku poslati? Došli smo da se branimo uz svu priču da moramo postilći bar jedan gol, a onda se zabunkerisali bez ikakvih izgleda za kontranapade. Izdržali smo i tako 90 minuta, a onda je na scenu stupio drug Poljak.

Ostala je samo tuga, čemer i jad. Gorak ukus u ustima posle još jednog, po svemu sudeći lopovluka, ali i neiskustva naših fudbalera. Ne znam šta Rapiđani misle o ovakvom prolazu, ali većina naših bi se postidela da na ovaj način pobedimo na nekoj prijateljskoj u kakvom selu, a ne ovako pred očima čitave Evrope.

Doduše i u njihovim redovima ima izroda, ovaj dole na slici je neki komesar za bezbednost koji se svim silama trudio u finišu meča da odugovlači, motao se iza njihovog gola, uzimao loptu i sl. Očito da nije u pitanju bečka škola, nego bezobrazluk neviđenih razmera.

Ono što je svakako za pohvalu da smo imali ogromnu podršku sa tribina. Sasvim fina brojka naših navijača koji su se trudili i više nego li oni na terenu. U onom grotlu gde su za domaći tim gromko navijali sa svih tribina, sasvim su se lepo držali i nadglasavali.

Ostala je tuga, ali na igračima je da što pre zaborave Beč i okrenu se domaćim nastupima.

 Posle utakmice su organi reda i bezbednosti zadržali naše navijače dok se domaći ne raziđu. To je uobičajena praksa svuda, ali svuda u svetu, osim u Novom Sadu, gde džandari znaju kao zatvorenu stoku da drže hiljade navijača Vojvodine, a gostujuće puste odmah. U kom veku mi živimo?

Dok se sve to privelo kraju, više nije bilo vremena da se ide proslaviti. Nije ni imalo šta da se slavi, a i pitanje je četvrtkom koliko kafana radi posle ponoći. Zaputili smo se stoga u hostel, gde su opet bile one Bosanke iz Japana. Neke su čak i facebook koristile. Krucijalano otkriće. Rakiju ovaj put nisu konzumirale.

Sutradan posle obilnog suhomesnatog doručka u trpezariji hostela smo napustili isti i zaputili se u turističko-boemski obilazak Beča.

Koristeći mrežu metroa, brzo smo se zadesili na Karlsplatzu. To je fin trg-park-i sve ostalo.

Sedište je tehničkog fakulteta, a najistaknutija je crkva Chiesa Di San Carlo Borromeo.

Tu je i  paviljon Otta Wagnera, najčuvenijeg bečkog arhitekte, koji je sagradio štošta bitnog u Beču.

Na Karlsplatzu ima svega samo nema tigra. Tu se znaju odvijati i razne kulturno-umetničke zanimacije. Evo i jednog kolege bicikliste, koji ima slezinu.

Raznih skulptura i žbunova ima tu. Mesta za odmor na pretek. Mladi tu leže na travi, poneki i puše istu.  Sve u svemu, fino i idlično mesto. Prosto čovek da sedne na jednu ovaku klupu i zaboravi na sve.

Dok iz žbunja ne iskoči manijak koji pažljivo vreba.

Ovde umalo konflikt sa tetom koja tiho priča i vodi psa sa sobom. Posle je nosila neku vrećicu i skupljala njegovu kaku.

Zaboravih reći da se tu blizu nalazi i Museum Cafe čiji je enterijer izradio još jedan čuveni arhitekta Adolf Loos, koji pak i nije baš mlogo voleo bečku secesiju.

 Dan je odmicao, a valjalo se i okrepit'. Špar i znak zelene strelice, to je pravo mesto za napaćenu novosadsku modernu omladinu. Piva raznih vrsta, razna (da ne kažem sva) su bila isprobana, osim onih 0% alcoholic. U prodavnici rade devojke koje se odazivaju na imena: Ljiljana, Biljana, Sanela, Mirela. Neke znaju srpski, neke pak bosanski jezik. Viđaju raznog lokalnog šabanizovanog gastrabajterskog sveta, pa smo im mi ipak bili (punk rock) atrakcija.

Nije bilo baš puno vremena, pa smo se hitro uputili u klasičan obilazak. Prstenom (ringom) oko samog centra. U tom šoru se nalazi dobar deo bitnih bečlijanskih građevina.

Pođosmo od opere. To je jedna vrlo povelika zgrada, sagradjena pre oko 150 godina.

Svako ko je bio u Beču sigurno je video tu građevinu, a dakako da je video i mnogo fijakera. Ovim je upravljala jedna snaša, rekao bih da je suviše rumena za Bosanku, pre je neka domaća.

Dakako i da na svakom koraku ima raznih spomenika. Verovatno svaki drugi, treći predstavlja nekog od bivših monarha i normalno je da su oni prikazani tako da jašu konja. Otud i neverica kada je jedan kolega zvao drugog i rekao: Aj brzo dolazi ovamo, tu smo kod „konja“.

Par njih upravo sledi. Tu je i Gete, a odmah za njim i drugar Mocart.

Potom smo se zaputili u Hofburg, bivši dvorac austrijskih (i austrougarskih) imperatora, gde sada predsednikuje predsednik Republike Austrije. 

Ispred se nalazi par spomenika (na konjima), a i parking. Jedan vozač je ostavio ova kola ispod duda i ugledavši crno dete otišao da ga juri, a auto je postradao. Ove fleke se zovu fleke od duda, tzv. dudovače.

U okviru celog kompleksa se nalazi veliki park sa raznim atrakcijama. Bila je tu i jedna teta u kratkoj suknji, bez podsuknje i gaća, ali je hitro intervenisala trenutak pre slikanja. Sa ovom nije bilo takvih problema:

Ovo je taj park o kome zborim. Zove se Volksgarten ili što bi Švabo rek'o narodna bašča.

Tu ima i dobrih šahtova i ovi kod nas, što se bave krađom i preradom sekundarnih sirovina, od jednog ovakvog bi mogli da pre'rane porodicu bar mesec dana.

Put nas vodi dalje, tj. preko puta gde se nalazi Parlament.

Da ne beše Gavrila, sad bi nam ovo ovde bila skupština.

Idemo dalje i nalećemo na pozorište, tj. na Burgtheater. Kao što mu ime veli i on se nalazi na Burg šoru.

Preko puta se tokom celog leta odvija filmski festival. A kako znaju da spoje lepo i korisno, film i gastronomiju, na samom ulazu ima raznih đakonija sa svih strana sveta. Ovi su iz Afrike, garant imaju i šunku od slona.

Evo samog prostora gde ljudi predveče dođu i gledaju pokretne slike.

Iza se nalazi povelika građevina, rekao bih da je u pitanju gradska kuća. Ne znam zašto mi se u taj mah učinilo da je to neka crkva. Verovatno je piva bilo zafalilo u tom momentu.

Potom idemo ka samom centru centra do katedrale svetog Štefana. Evo i nje izdaleka. I izbliza.

Tu je vreme za topli obrok. Na preporuku odlazimo pojesti poveliko parče pice u blizini. Biramo jednu vrstu i kao ajd malo da sipamo odgore. Misleći da je kečap, kolega istresa poveliku količinu tabasco sosa. "Umiremo" i bljujemo vatru, ali nećemo ispasti mlakonje, već pred zabezeknutom kelnericom jedemo sve. Ni zrno žita nekom okupatoru („Daj sve ovo da sipamo, ostalo je još samo s prsta, ništa im nećemo ostavljati“).

Posle toga je i ona najljuća orbit žvaka sa eukaliptusom slađa od najslađe saher torte, a na moju inicijativu se zaputismo koji kilometar dalje da vidimo hiljaduvoda kuću.

Put nas vodi opet preko Karlsplatza, pa onda u Stadpark kroz koji teče reka, videli smo i dosta nekih riba u njoj. Dosetljiv čovek bi na ovakav put u Beč poneo štapin dinamita i ulovio malo proteina iz ribljeg mesa, ali ja sam to hasao kasnije u Parndorfu.

Elem, evo najzad i Hundertwasserhausa. Zgrada je sagrađena pre nekih četvrt veka i predstavlja poveliku turističku atrakciju. Sve okolo je podređeno njioj, gomila prodavnica suvenira, kafana i toga. Postoji čak i javni wc napravljen u tom stilu. Koji uzgred, videvši cene po tim prodavnicama, i najviše zarađuje.

Usput je bilo par umetnosti, a i zanimljivosti...

Vreme za polazak (odlazak) se neumitno približavalo, pa smo stigli videti još samo spomenik ruskim oslobodiocima.

Ispred je bila i neka skalamerija koja svira, a naleteli su i pakleni vozači dvokolica.

Krenusmo nazad, uleteli u grdne zastoje na (kobnoj) obilaznici oko Pešte. Ali, što bi Kosan rekao: Posle kiše dolazi sunce, a ja da dodam da  zna tad i duga da se javi. Biće bolje, Kup je naš!

2012 08 11 br01 manja 2012 08 11 br02 manja 2012 08 11 br03 manja 2012 08 11 br04 manja 2012 08 11 br05 manja 2012 08 11 br06 manja 2012 08 11 br07 manja 2012 08 11 br08 manja 2012 08 11 br09 manja 2012 08 11 br10 manja 2012 08 11 br11 manja 2012 08 11 br12 manja 2012 08 11 br13 manja 2012 08 11 br14 manja 2012 08 11 br15 manja 2012 08 11 br16 manja 2012 08 11 br17 manja 2012 08 11 br18 manja 2012 08 11 br19 manja 2012 08 11 br20 manja 2012 08 11 br21 manja 2012 08 11 br22 manja 2012 08 11 br23 manja 2012 08 11 br24 manja 2012 08 11 br25 manja 2012 08 11 br26 manja 2012 08 11 br27 manja 2012 08 11 br28 manja 2012 08 11 br29 manja 2012 08 11 br30 manja 2012 08 11 br31 manja 2012 08 11 br32 manja 2012 08 11 br33 manja 2012 08 11 br34 manja 2012 08 11 br35 manja 2012 08 11 br36 manja 2012 08 11 br37 manja 2012 08 11 br38 manja 2012 08 11 br39 manja 2012 08 11 br40 manja 2012 08 11 br41 manja 2012 08 11 br42 manja 2012 08 11 br43 manja 2012 08 11 br44 manja 2012 08 11 br45 manja 2012 08 11 br46 manja 2012 08 11 br47 manja 2012 08 11 br48 manja 2012 08 11 br49 manja 2012 08 11 br50 manja 2012 08 11 br51 manja 2012 08 11 br52 manja 2012 08 11 br53 manja 2012 08 11 br54 manja 2012 08 11 br55 manja 2012 08 11 br56 manja 2012 08 11 br57 manja
 

 

Autor teksta: Mile
Fotoreporter, izveštač, kolumnista, administrator foruma.

    Ključne reči:
  • Mile
Srodni Članci
Štampa
  • 19 januar 2014
  • Pisao: Stoik
Jokić: Propasti nećemo

Umesto da pomognu, ako su takvi "vojvodinaši", neki pokušavaju da nanesu zlo, a znaju da su vrata kluba svima otvorena, kaže predsednik FK Vojvodina...

  • 13 decembar 2013
  • Pisao: Stoik
Drama: Raspad sistema u Vojvodini!?
  • 13 decembar 2013
  • Pisao: Stoik
Menadžer Zoran Pavlović Vojvodini traži trenera
  • 10 decembar 2013
  • Pisao: Stoik
Iz Vojvodine odlaze i Škuletić i Trajković
  • 09 decembar 2013
  • Pisao: Stoik
Predsednik Vojvodine: Želeli smo da Nikolić ostane, rastajemo se kao prijatelji
  • 14 novembar 2013
  • Pisao: Stoik
Jokić: Prvo da odblokiramo račun Vojvodine
  • 14 maj 2010
  • Pisao: Mile
009
  • 13 april 2010
  • Pisao: Mile
008
  • 29 decembar 2009
  • Pisao: Mile
007

Arhiva tekstova

August 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
31 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
white_user.png

Aktivnost na forumu

Razni novinski tekstovi, intervjui, televizija... (4005)
Neznam što ti je smešan onaj citat. Evo čovek sam potvrđuje ako...
soderstorm > 23.08.2017 9:45:23

Potrebna pomoc forumasa (4)
Razume li se neko u tehnike stampe brojeva na dresove,ali one rupicaste...
voja > 20.08.2017 15:47:20

Kroz hodnike vremena (615)
Obaveštavam vas sve da će do kraja godine trenutni izgled sajta ostati...
nomad > 16.08.2017 18:16:16

РАСПАД - Куд плови овај брод ? (218)
15.12.2014. http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:524510-Bivsa-uprava-Vojvodine-Cela-fudbalska-Srbija-prica-da-je-klub-postao-Zvezdina-filijala-sledece-sezone-sigurno-nema-Evrope - Cela fudbalska Srbija priča da je Vojvodina postala filijala...
Stoik > 15.08.2017 6:23:15

Utakmice FK Vojvodina u Superligi (7)
Kul... Pritisak je izvršen i ajd sad da vidimo da li Mažić...
Stoik > 14.08.2017 5:06:14

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 22 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01