Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

Sve moje zastave

0

Veličina teksta:

Dobro se sećam kada je jedne godine, dok su nogavice pantalona bile kratke i sa večitim rupama tamo gde su bila kolena, u Novom Sadu gostovao zenički Čelik. Mi, deca jedni drugom do uveta kojima su majke šile crveno-bele zastave, krezubavo smo ispunili Mali Istok. Pevalo se ono “… spustila se gusta magla, pokraj Dunava…”. Tih ringlovskih godina na našoj tribini, Malom Istoku, jedan malo stasaliji je zaslužio strahopoštovanje nas klinaca koji smo mu slepo verovali. Prvi je počinjao pesmu, prvi je terao sudiju u majčinu i prvi je razvijao svoju zastavu. Ma kakvu zastavu, to je bio pravi barjak, ogromni steg u rukama dečaka tek propupelih pubertetskih brkova. Moj Podbarac, komšija Sava iz Svetosavske je imao zastavu, kojom kada bi zamahnuo tim pecaroškim bambusovim štapom sakrio pola pesme ispevane u navijačkom horu, pola našeg detinjstva. Sava je vijorio tim crveno-belim oblakom a mi smo otvorenih usta ponosno stajali pod njim. To je bila naša, ali ipak najviše zastava Save Surovog, Podbarca velikog srca.

Tih godina se ispred našeg stadiona, na haubama automobila, na improvizovanim tezgama kraj bandera i bulevarskih kandelabra mogla kupiti obeležja pojedinih klubova. Kape, šalevi, zastave i zastavice, jastučići... Ali, to nisu bile boje moje Vojvodine. Bilo mi je mrsko da ih gledam jer su nametljivo prkosile nama kojima je srce kucalo crveno-belo. U tom buljuku šarenih krpa nikada nije bilo naših boja. Tada sam naučio da ih nosim u srcu, da ih čuvam, da se radujem i plačem sa njima, da ponosno odrastam sa uverenjem da činim uzvišenu stvar. Dan pred pomenutu utakmicu sa Čelikom, moj drug Taske je dobio od roditelja na poklon zastavu Vojvodine. Bio je ponosan na ono što niko drugi nije imao. Imao je zastavu, ali kakvu? Neobičnu, uočljivu u odnosu na nas ostale sa Malog Istoka. Bila je bela, čisto bela sa velikim grbom voljenog kluba u sredini. Kasnije, činilo mi se da je prosto prkosila svojom elegancijom. Mahao je Taske njegovom zastavom, mahao sam i ja – mahalo je pola Malog Istoka. Svojom elegancijom činila je privilegiju onom ko ju je držao u rukama. Ogromni grb u sredini izazivao je strahopoštovanje.

Voleo sam ih sve redom, stranice mojih svezaka bile su ispisane njihovim imenima. Ali, jednog sam baš obožavao. Bio je junak mog detinjstva, sanjario sam kako mu izlazim na crtu, kako uzimam zalet na travi našeg stadiona i pucam punom… Ali tu se rasprskivao taj sneni mehur, jer kako sad pa JA da na NAŠEM stadionu dajem NJEMU gol. I to punom, pod prečku – desnom! Ne, to nikako nije moglo. Jest’ da sam ja “imao” crveno-beli a on žuti dres. Tako je i prestala moja karijera golgetera, desetogodišnjeg dečaka koji je na beloj polovini voljenog stega imao potpis svog ljubimca - RATKO SVILAR.

A onda, nekako s proleća – onog proleća, dodje do mene moj drug Dule. Gotovo sakriven od ogromne količine smotanog platna u naručju,  u dahu je izustio kako smo MI dužni da se oglasimo, kako su to ONI zaslužili, kako smo MI i ONI u večitoj krvnoj vezi…

- Ma ko Dule? – upitah svog drugara.

- Pa mi i oni, sada ginu na terenu, imaju muda. Samo zajedno smo "ONA" – jedna jedina - Vojvodina!

Naravno da smo to popodne i veče proveli na temerinskoj pijaci. Na  petnaestak metara crveno-belog platna Dule je želeo da ispišemo poruku, nešto što dugo nismo bili a počelo je da nas krasi. Na betonskim tezgama se šepurilo svileno platno čineći prelep sklad. Svojom impozantnošću je dominiralo u sivilu pijačnog dvorišta. Imao sam utisak da nastaje u Temerinskoj a završava se tamo negde u onom patrljku od Karađorđeve ulice. Te noći su nastali WINNERSI. Porinuti u kolorit istočne tribine onog dana kada je golman protivničkog tima odbio da se složi da će biti akter predstojećeg derbija, jer tobož, smatrao je da smo MI isuviše mali za NJIH. Poneo je u prestonicu tri komada od naših bekova  i uspomenu na izgubljeno prvenstvo. Duleta danas više nema, nema ni WINNERSA, ostali su na ogradi Istoka posle neke sezone sa manjim mudima. Bog neka te čuva Duško!

A onda, poslednja katarza, poslednja oda ispisana samo u jednoj reči – MENTALITET. Na crvenom platnu impozantne dužine belim slovima ostala je na zapadnoj tribini onog avgusta u finalu kada smo naučili da se radujemo fudbalu preko leta. Kao posle kratkog kursa, odjednom smo znali i da igramo fudbal i da se lepoti radujemo, i da napunimo tribine dubke…

Godinama sa zrelošću počeo sam da menjam tribine, boje nikada! Kasnije, život mi je podario radost roditeljstva. Moja deca nikada nisu imala dilemu kome će pokloniti svoju naklonost, sa kojim bojama će farbati svoje snove. Danas pamtim mnogo, pamtim samo lepo jer je to u biti pozitivne strane čoveka. Ponekad se samo žacnem od svojevremeno doživljenog prizora kada je nakon odigrane utakmice u našem gradu protiv beogradskog velikog rivala istih boja, klinac koji je skupljao lopte utrčao u teren i molio NJIHOVOG centarfora da mu pokloni dres. To dete je inače bilo u podmlatku NAŠEG KLUBA! Ali jedno sigurno nije - nikada nije na Malom Istoku mahalo velikom, najlepšom crveno-belom zastavom Vojvodine.

 

Autor teksta: Gardista
Kolumnista.

Srodni Članci
Gardista
  • 31 decembar 2012
  • Pisao: Gardista
A cappella

Svima onima koji nisu u prilici da zbog daljine osete i petu dimenziju sa našeg Karađorđa, a zdušno su sa nama. A cappella Klodin je bila pirgava oko...

Gardista
  • 19 septembar 2011
  • Pisao: Gardista
Žare

Leta '77, onog leta kada smo uzeli Srednjeevropski kup, našem gradu se opet dogodio fudbal. Kao da je samo to trebalo nama novosadskim klincima da...

Arhiva tekstova

November 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
30 31 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 1 2 3
white_user.png

Aktivnost na forumu

Omladinski tim FK Vojvodina (126)
Starno ne znam koliko čovek treba da bude glup pa da poveruje...
Stoik > 30.10.2017 16:45:30

Skupština FK Vojvodina (668)
Efikasnog polu časovnog rada :smejanje: Novo rukovdstvo je...
soderstorm > 25.10.2017 4:28:25

Dragi predsedniče... (290)
... ima li nekog da već nije bio u Upravi? :presmesno:...
Stoik > 24.10.2017 14:31:24

Svetsko prvenstvo Rusija 2018. (11)
Bravo! :respect:
Stoik > 9.10.2017 15:04:09

Kroz hodnike vremena (628)
Slanobarac, u pravu si i žao mi je. Ali... šta ćemo sad?
Stoik > 5.10.2017 13:59:05

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 38 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01