Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

Kapric

0

Veličina teksta:

E baš se sve namestilo da potopi i to malo normalnog što je ostalo u mojoj familiji. Kao u svakoj ovdašnjoj porodičnoj sagi karakterističnoj za ovo podneblje, tako su se i moji najbliži potrudili da se delimo, cepamo, razvlačimo, prebrojavamo i prozivamo. Inat ti je čudo, održiva ideja, pokretač nečeg svojstvenog. Moj deda je bio dzindzov, lucprda i zlojeb, namćor sa pedigreom. Imao je tri sina, dvojicu stasalih i mog oca klinjobera koji ih je sve iznenadio svojim rodjenjem. Ispraćao tako moj predak decu na životni put, neke na visoke škole, neke sa drvenom vojničkom  škrinjom Maršalu i otadžbini da vraća dug. A večito smo im bili nešto dužni, te malo je bilo rana od kuršuma na Batini, te premalo žita za komunističku šiptarsku braću u obavezi, te nikad dosta poreza.

Ta moja lucprda od dede je mnogo voleo sport. Sada, da li sport uopšte ili samo njegove pojedine delove ne znam,ali korene mojih uzavrelih gena jos tražim. Voleo je jednu čivutkinju, prelepih kestenjastih očiju i plavih uvojaka. Ester je plesala engleski valcer i igrala hadzenu u Juda Makabiju početkom pretprošlog veka. Moj deda je voleo sport, voleo je hadzenu i Ester. A askurdjel mojim unučićima, pradeda Toša je patio iz prikrajka, plašeći se kome će ikonu Svetog Jovana ostaviti kada kandilo usahne. Kandilo nikada nije usahlo verovatno zato jer mom dedi je neko tamo gore svirao neaktivan napad. To je verovatno početak ove priče.

I tako, isprati moj deda dva sina na nauke u Beograd, onaj klinac od mog oca se tek odvojio od materine suknje što je bitno za dalji tok priče. Uz starijeg brata koji je već bio diplomac je ostao svoj, ponosno su čuvali ono malo vojvodjanske zemlje što su otresli sa cipela po dolasku u prestonicu. Tu je zavoleo Vojvodinu, tu mu je zamirisao barut fudbalske strasti, tu na Karaburmi, na Marakani i u oficirskom koloseumu. Tu, daleko od topline ognjišta roditeljskog doma su stasavali njih dvojica generacijski razdvojeni, bratski povezani, navijački srasli. Ništa ih nije moglo pokolebati, ni gladne i hladne studentske noći,  besparica, ni nostalgija. Dah toplog i uvek punog doma je bio oličen u onim crveno-belim dresovima koji su PREČANI sporadično donosili u prestonicu. Radovale se dve lude posle svakog gola NJIHOVE VOJVODINE, tugovale za svakom propuštenom šansom, opraštali im zicere. Sa poslednjim zviždukom sudije su se vraćali u kolotečinu jači za još jednu nepojedenu majčinu supu, za još jedan položen životni kolokvijum. Ostala je sve te godine samo Vojvodina, jedna jedina.

A onaj treći, ili drugi po dobi bolje rečeno, je gulio vojničke dane u belom Zagreb gradu kako je godinama pričao. Da se odmah razumemo, tog čoveka – mog strica sam prosto obožavao. Ali,...ali kakoooo???? Kako je mogao da se tako izmetne moj strikan koji je bio čuvar mog bosonogog detinjstva. Dobio soldat izlaz u grad i nabasa na Maksimir, a to popodne Šekularac demontirao HAŠK usred Zagreba. Ljubav na prvi pogled, bolest za sva vremena. Zapati nam se u familiji seme onih drugih. Patila mu braća, patio verovatno i bâba ali za onim koracima u šestercu novosadskog Eđšega. I tako, kako život nosi sobom poženila se braća. Onaj sa  maksimirskim crveno-belim sindromom osta bez poroda a moj otac i sin prvenac dobiše naslednike. Na dan mog rodjenja otac me je učlanio u voljeni klub, onaj isti koji je njemu bio prirastao za srce. Prvi suvenir koji sam dobio je bila lopta a ubrzo potom i značka. Sa odlaskom na prve utakmice sam poprilično pričekao. Otac i stric su znali da se nedeljom vrate posle utakmice na pivo i dugo su analizirali doživljeno. Tada sam slušao o Laciki Lerincu, Peri tobžiji što je Dujkoviću slomio prste kada je jednom pokušao da mu zaustavi šut sa tridesetak metara, o Djoki Vujkovu koji je brzonogog Laciku stigao u Svilarovom kaznenom i oborio te je ovaj tražio penal kod sudije. Bećari su pričali da ga je Pera Nikezić napucao u glavu pa je zato bio dezorjentisan. A onda sam jednog proleća porastao, počeli su i mene da vode na Istok. Ja sam odmah zavoleo Bobeta Pavkovića, Zvonka Ivezića, Vučekovića, Puraća, ali ipak najviše Svilara. Sličice iz albuma PRVA LIGA sam razmenjivao sa drugarima. Sve sem naših, one su bile relikvija. Znao sam da skupim ’’ četrnaest Mokuša’’ i ’’ dvanaest Jurčića’’ i ko zna koliko ’’Ličinara’’. Da bi popunjavali pomenuti album za pomenute duplikate ponaosob sam dobijao celu Hajdukovu navalnu liniju ili portret kostolomca Jusufa Hatunića koji je bio na ceni. Tu, na tribinama Istoka sam ostao zauvek. Sa mnom su uvek bili otac i stric, beogradski djaci. Posle, kada sam malo ojačao izborio sam se za samostalni damar.

  Onaj drugi, ponosni naslednik, moj brat od strica, onog istog što je u Beogradu jeo godinama bareni krompir kako bi jednoga dana na ulici rodnog mesta prolaznici sa poštovanjem govorili ’’...dobar dan gospodine doktore...’’, je lepio postere Zorana Filipovića i Duleta Savića po zidovima njegove sobe. Godine su prolazile, a ja sam ostao na tribinama uz huk uveravajući ljubopitljive kako sam ipak normalan i kako se jednako radujem svakoj narednoj utakmici, kako mi srce zaigra kada naši istrče u crveno-belim dresovima, belim šortsevima i belim štucnama u originalnoj opremi iz 1914-te. A on, poslednju petoricu bi napabirčio iz njihovih redova iz one generacije iz Barija.Tobož, ne prati više fudbal. Možda ne prati, ali zato se godinama inati. Kapric, valjda. 

Da je moj deda znao za kapric, verovatno bi pucao penal i pocepao mrezu na onoj hadzeni devetsto dvadeset treće na novosadskom Edjšegu ili Ečajgu kako već bilo.

 

Autor teksta: Gardista
Kolumnista.

Srodni Članci
Gardista
  • 31 decembar 2012
  • Pisao: Gardista
A cappella

Svima onima koji nisu u prilici da zbog daljine osete i petu dimenziju sa našeg Karađorđa, a zdušno su sa nama. A cappella Klodin je bila pirgava oko...

Gardista
  • 19 septembar 2011
  • Pisao: Gardista
Žare

Leta '77, onog leta kada smo uzeli Srednjeevropski kup, našem gradu se opet dogodio fudbal. Kao da je samo to trebalo nama novosadskim klincima da...

Arhiva tekstova

September 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1
white_user.png

Aktivnost na forumu

Trener (391)
Buač ostaje i zvanično trener Voše - najmanje do kraja jesenjeg...
nomad > 21.09.2017 12:49:21

Kroz hodnike vremena (619)
:nazdravlje: :respect: Napraviću ovih...
nomad > 19.09.2017 16:55:19

РАСПАД - Куд плови овај брод ? (228)
Vidiš, odoše obojica. A ako klub dovoljno dugo poživi sledeći krivac će...
nomad > 19.09.2017 16:43:19

Вести и глупости са сајта http://www.fkvojvodina.rs (1495)
nomad > 19.09.2017 16:34:19

Danas nam je divan dan... (833)
Srećan rođendan Liman 009 :nazdravlje: Baš divan dan,...
Stoik > 9.09.2017 10:16:09

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 8 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01