Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

Reverse angle

0

Veličina teksta:

Ma nisam ja tako mator, samo mnogo pamtim. Ili je moje mlađe dete u pravu kada me je pre neki dan potopila pitanjem ’’ ...vauuu tata, odakle ti tako veliki CD?’’. Držala je u rukama moju decenijama brižljivo čuvanu longplejku Doors-a ’’Hotel Morrison’’. U levoj ruci joj se našao omot a desnom je bojažljivo stiskala mesto nasred ploče pokušavajući da detinjim, nedovoljnim rasponom između kažiprsta i korena palca dokuči njeno središte. Zagledala je brazde na crnoj plastičnoj masi koje su je dovodile u nedoumicu. Imao sam utisak da ako nastavi da je miluje, da će zasvirati nošena čarolijom iz Aladinove lampe ’’Riders on the storm’’ ili bar  ’’Roadhouse blues’’. Miris polivinila se ponovo razlegao stanom poput indijskih mirišljavih štapića ,ili se to samo meni činilo. Na poklopcu gramofona je još prošlog milenijuma mesto našao jedan omanji filadendron, ljubimac moje drage ženice. Sklonio sam saksiju koja je već odavno ostavila svoj trag ulegnuća. Onda sam zavrteo tih čarobnih 33 obrtaja duvajući prašinu i bolje rečeno patinu sa gumenog diska gladnog savršene ravnine okruglog plastičnog odlivka jednog Lou Reed, Iggy Pop, Peter Green i Peter Gabriel, Mike Oldfield, Mick Jagger i Rollingstones, Creedence, Chris Rea, Jimi Hendrix, Led Zeppelin, Dire Straits, Pink Floyd, Genesis... Ugasio sam svetlo, otvorio pivo u tami tada već usnulog doma i ’’otišao’’ tamo gde želim da vas povedem.

Ma nisam ja tako mator, samo mnogo pamtim. A pamtim još onog čikicu koji je svakodnevno stajao na desnom uglu gradske kuće u Novom Sadu, na ulazu u ’’malu futošku’’ kako smo je zvali, naspram današnjeg Mc-ka. Imao je kantar, merio je i visinu i težinu prolaznika. Takav kantar sam kasnije često viđao po ambulantama pri sistematskim pregledima nas đaka ili na pregledima pred svaku sezonu prilikom registracije i licenciranja nejakih i još nedovoljno stasalih igrača za narednu sezonu. Zaboravio sam tom čoveku ime, ako sam ga uopšte i znao, ali omanji suvonjavi čikica koji nikada nije skidao svoju štofanu micnu sa glave je mušterije prizivao jednim simpatičnim ’’...RINGI-MIRINGI, RINGI-MIRINGI..’’ i tako u nedogled. Meni, tada klinjoberu je redovno izazivao osmeh od uva do uva, i uvek sam želeo da se izmerim. Neretko je govorio u stihu  ’’...34 kila za malog Mila...’’ ili ’’...kila 25, dođite nam opet..’’, ili  ’’...127  visine ove ljudine, eto nove polutke naše Vojvodine..’’ Tata bi se pocepao od smeha shvativši aluziju na visinu Silvestera Takača. Ja sam se smejao držeći oba roditelja za ruke gledajući u visine njih odraslih ljudi. Onda bi se čikica nagnuo da samo mene od sve one prisutne dece, tobož u poverenju, pita za koga navijam. ZA VOJVODINU – kao iz topa dreknuh da su se svi oni golubovi na Miletićevom trgu razleteli, čineći mog oca ponosnim. Tada sam od čikice dobijao na poklon plastičnu crvenu fudbalsku lopticu koja je visila na gumenom končiću. U središtu se nalazila sličica nekog od fudbalera, kao slučajno je baš meni zapao portret našeg golmana Ilije Pantelića. Srećan, prilikom udaljavanja krajičkom oka sam viđao kako moj tata plaća onaj šarm što je izmamio osmeh njegovog dečaka. Iza leđa su ostajala druga deca u redu i ono ringi-miringi, ringi-miringi,ringi-miringi praćena zvukom mesinganog zvona na vrhu kantara.... Možda je ta loptica bila preteča današnjeg kinder jajeta, ali na kasi hipermarketa mojoj deci nikada niko nije uz osmeh rekao ringi-miringi.

Ma nisam ja tako mator, samo mnogo pamtim, na primer ukus korneta u poslastičarnici CITY na današnjem pozorišnom trgu, nedaleko od gorepomenutog veselog merilišta novosadske dečurlije, vojnika, dama u najlonkama i visokim potpeticama i zadriglih radnika.

Ali, naš grad je imao još jednu slatku kuću. Na novosadskoj štrafti poslastičarnicu Carigrad. Dobro, visile su tamo u staklenim policama uvek zastavice našeg voljenog kluba, ali ja sam odlazak na pomenuto mesto priželjkivao iz nekih drugih razloga. Pored Carigrada je bila prva prodavnica originalne sportske opreme u gradu. Trgovinsko preduzeće Zvezda je otvorilo radnju gde su iz izloga mamile patike, dresovi i kopačke marke Adidas. Njen predobri poslovođa je uvek imao sluha i za  mušterije kova mojeg nedoraslog sna. Čitav grad ga je zvao SRBA ADIDAS i tako ga nagradio za sve one osmehe što je delio iz rafova radnje naših dečačkih snova. Moje prve kopačke, naravno adidaske – Bog da im dušu prosti, kupili su mi kod Srbe Adidasa, a i gde bi drugde. I tu  na zidovima prodavnice su bile neke uveličane sekvence sa utakmica naše voljene, jedne jedine. Sećam se na jednoj od tih fotografija, Pera Nikezić se presamitio posle upućenog šuta ka golu protivnika iz slobodnjaka, u desnom uglu kadra postavljen živi zid od preplašenih igrača u prugastim dresovima. Golman pogledom u levo prati ulazak lopte u mrežu. U jednom trenutku pregršt dramatike, već u istom trenu dela istorije!

Samo mnogo pamtim, možda sam i mator, ali zaboravu nikako neću dopustiti da okuje jedno kultno mesto u gradu kojeg dugo već nema. Nekada, na mestu gde je ulica Žarka Zrenjanina (sada Ignjata Pavlasa) uporno pokušavala da izađe na tadašnji Bulevar maršala im njihovog ( sada bulevar Mihajla Pupina-hvala Bogu), pored apoteke, bio je jedan uramljeni izlog. Na dva metalna stuba ukusno i vešto napravljena staklena vitrina je čuvala trenutke za nezaborav, trenutke merene ekspozicijom blende koji je neretko bio hiljaditi deo sekunde. Milioniti deo naših već doživljenih strepnji pregledani su natenane, uz neki slow-motion u glavi. U toj crveno-beloj vitrini je na desetine fotografija naših tada eminentnih fotografa izlagalo uhvaćene trenutke kroz objektive njihovih fotoaparata poslednje aktuelnog duela naše Vojvodine. Nad svakom sam se znao duboko zamisliti pokušavajući da je smestim u moj film odgledane utakmice. Većina nas se seća sastava timova iz svojih generacija čuvajući ih od zaborava, ali postoji jedan zajednički sastav koji je zadužio sve nas zaljubljenike u naše crveno-bele boje svih generacija. Sastav koji je naš klub približio oku svetske javnosti, koji je skrenuo pažnju na virtouze iz vojvođanske ravnice. Treba zapamtiti ova imena: Miroslav Vajdl, Bora Vojnović, Pavle Đisalov, Gabor Išljan, Steva i Ana Lazukić, Đula Brežan, Tomislav Filipović, Budimir Vojnović karikaturista, i najveći među njima gospodin Borivoj Bora Mirosavljević. Oni su generacijski se preplićući  fotoaparatima marki Zenit, Dorki, Lajka kasnije i Mamija ovekovečavali sve lepe i manje lepe trenutke naših momaka u crveno-belim dresovima. Reći im hvala je sigurno malo, pamtiti ih kao stubove našeg kluba je adekvatno. Deda mi je pričao da je jedan od nih, Đula Brežan, imao fotografsku radnju u centru, tu gde je današnji Bazar ako se ne varam. Fotografisao je utakmice našeg kluba još pre drugog rata. Po završetku meča je hitao u radnju kako bi što pre razvijao rolne sa snimljenim fragmentima sa pomenutih događaja. Naši navijači iz centra, sa Podbare i Salajke a i mnogi znatiželjnici su imali priliku da uz put prilikom odlazaka kućama, sa istih tih utakmica, pogledaju fotografije njihovih ljubimaca sa tek završenog meča. Tople i friške kao čvarci sa ovog vojvođanskog podneblja. Ona potonja vitrina što je već pomenuh je bila samo sled logike, želje grupe entuzijasta da ljubav prema Vojvodini podele sa svima nama koji osećamo isto. Tada nije bilo net-a, web stranica i streamig prenosa, specijalizovanih časopisa, on-line foruma, komunikacije. Mi smo tada mogli samo da gledamo te fotografije i maštamo, raširimo krila i poletimo, da ih volimo i željno čekamo nove do naredne utakmice. Tada nije postojao REVERSE ANGLE kako bi bolje sagledali sumnjive ili efektne situacije, postojale su samo fotografije za nas zanesenjake.

Gospodinu Borivoju Mirosavljeviću ostavljam na dar otisak mog detinjeg nosića zakucanog u staklo one vitrine sa njene poslednje sesije pre nego što su je vetrovi nemara odnelli u zaborav. Objektivu na čast!

Do nove aritmije – do nove pobede!

 

Autor teksta: Gardista
Kolumnista.

Srodni Članci
Gardista
  • 31 decembar 2012
  • Pisao: Gardista
A cappella

Svima onima koji nisu u prilici da zbog daljine osete i petu dimenziju sa našeg Karađorđa, a zdušno su sa nama. A cappella Klodin je bila pirgava oko...

Gardista
  • 19 septembar 2011
  • Pisao: Gardista
Žare

Leta '77, onog leta kada smo uzeli Srednjeevropski kup, našem gradu se opet dogodio fudbal. Kao da je samo to trebalo nama novosadskim klincima da...

Arhiva tekstova

August 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
31 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
white_user.png

Aktivnost na forumu

Razni novinski tekstovi, intervjui, televizija... (4005)
Neznam što ti je smešan onaj citat. Evo čovek sam potvrđuje ako...
soderstorm > 23.08.2017 9:45:23

Potrebna pomoc forumasa (4)
Razume li se neko u tehnike stampe brojeva na dresove,ali one rupicaste...
voja > 20.08.2017 15:47:20

Kroz hodnike vremena (615)
Obaveštavam vas sve da će do kraja godine trenutni izgled sajta ostati...
nomad > 16.08.2017 18:16:16

РАСПАД - Куд плови овај брод ? (218)
15.12.2014. http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:524510-Bivsa-uprava-Vojvodine-Cela-fudbalska-Srbija-prica-da-je-klub-postao-Zvezdina-filijala-sledece-sezone-sigurno-nema-Evrope - Cela fudbalska Srbija priča da je Vojvodina postala filijala...
Stoik > 15.08.2017 6:23:15

Utakmice FK Vojvodina u Superligi (7)
Kul... Pritisak je izvršen i ajd sad da vidimo da li Mažić...
Stoik > 14.08.2017 5:06:14

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 31 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01