Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

Viribus unitis

0

Veličina teksta:

Posvećeno i čoveku sa kojim nikada nisam imao priliku da popijem pivo, da se radujem letnjoj kiši, sa kim da podelim huk sa tribina posle pobede, kojeg nikada nisam video i koga nisam pratio u zemlju nedođiju kada je tamo odlazio. Posvećeno je čoveku koji ima samo nas ovde, koji mu čuvamo uspomene, bodrimo Vojvodinu. Svakodnevno je na našim navijačkim forumima, strepi i brine više od nas. Svi ostali su mu samo rodbina. Ja ga znam pod pseudonimom NS DUNAV i ništa više, a vi?

Nekih stvari jednostavno nema, prepuštene su zaboravu. Prašina padne na knjige, a kako neće na uspomene. Odlučio sam da moje uspomene čuvam na jedinom sigurnom mestu, na mestu gde će mi uvek biti dostupne. Čuvam ih u srcu i nosim uza se. Kažu mi upućeni u tu moju odluku da grešim, da ću ih zaboraviti, da će sa mojim starenjem bledeti do beskraja. Ne daj Bože nekog zla, kažu, mogao bih da ih potisnem u zaborav. Slažem se, nikada se ne zna šta život nosi, ali ako se to jednog dana ( daleko bilo ) i desi, šta će mi. Bile bi tada kao tuđe, plastične i bezvredne, uspomene iz tuđe glave. Ovako, ja ih čuvam dok mogu, tu i tamo koju podelim sa vama. Testamentom ih neću ostavljati jer su kao gaće, udobne i lične. U grob ih neću nositi jer nisu tajne, one su samo uspomene. Podelio bih one koje ne mogu da stanu u kofere skitnice, požutele albume nebrojenih  grupnih fotografija, sadržaje onih poslednjih fioka prepunih nevažnih sitnica koje imaju zajedničku odrednicu -“ ko zna kada će mi zatrebati”. Skoro sam razmišljao o mirisima, onim karakterističnim u još karakterističnijim situacijama. Neke stvari bez tih mirisa ne bi ni blizu izgledale tako kako smo ih zapamtili. Dešavalo mi se da prođem pored burekdžinice Đorđević u Dunavskoj, pored CITY-ja na pozorišnom trgu i da budem ophrvan šarmom kojim je naš grad odisao ne tako davno, ili ne tako skoro. U nekom vakumu, vremenskoj odrednici koja je imala sve svoje dimenzije. Prevashodno dubinu. O mirisima dakle, pričao bih ali pokušavam da ne liči na vremeplov jer bih želeo da ih vratim.

Moj otac je nedeljom išao u crkvu. Obzirom da smo pripadali almaškoj parohiji, u tom svetom hramu je palio sveće za naše zdravlje. U povratku uz put bi kupio nedeljni Dnevnik, presavio bi ga ispod pazuha i laganim hodom bi se uputio kući. Ručak koji je spremala moja mati, odnosno njegovo veličanstvo nedeljni porodični ručak, tek što nije bio gotov. Još je samo rezance trebalo da se zakuvaju. Otac bi popio čašicu komovice, otvorio novine i počeo da ih čita. Mene bi zapljusnuo miris sveže otisnutog olova sa naslovne strane novosadskog Dnevnika. U ta vremena utakmice fudbalskog prvenstva su se igrale nedeljom. Kao za praznik, a obzirom kakav se fudbal tada igrao i bio je praznik. Naravno da smo nas dvojica išli na te utakmice, kao dva drugara. Ja njemu do struka, on meni do oblaka- veliki moj tata. Pred stadionom bi se već uveliko tiskala masa. Karte su se tada kupovale na šalterima koji su bili u sklopu stadiona na mestu današnje Dorie ili tu negde oko severozapadnog stuba budućeg reflektora. Gužva je uvek bila neopisiva, tapkaroša na sve strane. Ostavljao me je po strani na nekoliko minuta da bi kupio karte. Ostajao sam tada sam sa svojih pet-šest-sedam…nedoraslih godina, sa hrpom starih novina u rukama predviđenih za sedenje na hladnom betonu, sa crveno-belim koloritom u očima i pregršt mirisa u nozdrvama. Osećao sam neizvesnost,naboj fudbalske strasti. Onda bih ga ugledao kako pokušava da se izvuče iz gomile ljudi držeći ispruženu desnu ruku i kartu u njoj. Uvek samo jednu, mene je uvodio mufte. Uhvatio bi me za ruku i krenuli bi put istočne tribine prolazeći ispod severne. Okretao bih glavu u njenom pravcu, osećao sam se kao da stojim na pristaništu a gledam mornare na palubi ukotvljenog broda koji su se nalazili visoko iznad mene. Navijači koji su bili već  ušli na severnu tribinu bi mi mahali a ja sam im zavideo što već imaju privilegiju da sagledaju situaciju na terenu. Pregršt zvukova je dolazilo iz unutrašnjosti stadiona, u meni su samo budili ogromno nestrpljenje da i mi uđemo što pre. Na ulazu u stadion su postojale metalne šipke koje su sprečavale masu da nagrnu na ulaz, bilo je moguće ući isključivo u redu jedan po jedan. Ja bih se provlačio ispod njih i prvi ulazio na stadion očekujići tatu. Za to vreme pripijenog nosa uz žicu ograde sam posmatrao zagrevanje naših igrača. Miris trave, miris sveže pokošene trave je ispunjavao neku moju prazninu koju tek ovih godina sagledavam iz neke druge dimenzije. Mogao sam da osetim miris kože sa lopte ako je bila na domak aut linije. Miris moje Vojvodine.

Opet ne spavam ovih dana, opet se lomim, odlazim i vraćam, strahujem i nadam. Odgledao sam tu utakmicu koja tek predstoji, pomirio sam nadanja i očekivanja. Budim se noću ako sam uopšte i spavao, odlazim na forum. Čitam šta ljudi pišu, osećam im isti damar samo na različite načine ispoljen, osećam talasnu dužinu, osećam nit koja nas sve veže. Nisam sam, mogu da odem do stadiona, da popijem pivo sa mojim drugarima, da popričam sa igračima, mogu da osetim miris trave sa našeg terena. Ipak, stoji nešto u grudima. Uviđam da je to onaj višak tereta koji bi mi imigracioni službenik na nekom Kejp Kenediju na primer pokušao da vadi iz kofera punog čarapa i gaća da  sam se svojevremeno otisnuo u daljinu. Uviđam da moramo biti ponosni što to nosimo u srcima, što ćemo TO poneti TE SREDE u Beograd da bi se vratili sa ONIM što je samo otelotvorenje naših nadanja. Dešavanja koja očekujem u predstojećim danima želim da smestim u najlepše uspomene, da ih dugo pamtim. Mislim da su se stvorili mnogi preduslovi za to. Ima ljudi koji su daleko a tako blizu, koji su daleko od uzdaha za propuštenim šansama sa našeg Karađorđa. Koji samo od nas saznaju koliko je bio blizu neki šut, koliko je bio složan hor sa tribina, koliko je slatko pivo posle svake pobede u Armagedonu,Bezecu, Moto klubu… na primer. Ja idem na finale, idem sa devetoricom mojih najbližih prijatelja, idem da poderem grlo za sebe i jednog čoveka koji je daleko, koji će biti uz nas. Bar će biti u predosti, u lokalnim novinama će čitati o Toronto Reportsima a ne veličanju ovdašnje crveno-crne tvorevine. Idem da izbacim ovog uljeza iz sebe koji je sve ove godine pristajao da čeka trofej i kao dete  mu se nadao. Idem da ga donesem kako bih jednog dana imao razlog da popijem pivo i sa ljudima koji su kao naš NS DUNAV. 

Do nove aritmije – do nove pobede!

 

Autor teksta: Gardista
Kolumnista.

Srodni Članci
Gardista
  • 31 decembar 2012
  • Pisao: Gardista
A cappella

Svima onima koji nisu u prilici da zbog daljine osete i petu dimenziju sa našeg Karađorđa, a zdušno su sa nama. A cappella Klodin je bila pirgava oko...

Gardista
  • 19 septembar 2011
  • Pisao: Gardista
Žare

Leta '77, onog leta kada smo uzeli Srednjeevropski kup, našem gradu se opet dogodio fudbal. Kao da je samo to trebalo nama novosadskim klincima da...

Arhiva tekstova

October 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
white_user.png

Aktivnost na forumu

Skupština FK Vojvodina (663)
"Sve se menja sem kamenja", stara je mudrost kojoj se na...
nomad > 12.10.2017 21:24:12

Svetsko prvenstvo Rusija 2018. (11)
Bravo! :respect:
Stoik > 9.10.2017 15:04:09

Kroz hodnike vremena (628)
Slanobarac, u pravu si i žao mi je. Ali... šta ćemo sad?
Stoik > 5.10.2017 13:59:05

Razni novinski tekstovi, intervjui, televizija... (4016)
Pomoć prijatelja! Skupštinari dobili nenadanu i nesebičnu pomoć, pri "farbanju" ljubitelja loptanja...
nomad > 29.09.2017 22:08:29

Utakmice FK Vojvodina u Superligi (16)
Vojvodina - Mladost 2:0
nomad > 29.09.2017 14:39:29

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 10 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01