Prijava Registracija

Pristupite svom nalogu

Pseudonim *
Lozinka *
Zapamti me

Napravite nalog

Da bi ste napravili vaš nalog polja označena sa zvezdicom (*) se moraju popuniti.
Ime *
Pseudonim *
Lozinka *
Potvrdite lozinku *
E-mail *
Potvrdite e-mail *

 silueta  O nama

 

Žare

0

Veličina teksta:

Leta '77, onog leta kada smo uzeli Srednjeevropski kup, našem gradu se opet dogodio fudbal. Kao da je samo to trebalo nama novosadskim klincima da masovno istrčimo na ulice i pikamo loptu po vasceli dan do iznemoglosti. Sanjali smo na tim našim improvizovanim terenima veliku scenu, sanjali smo našu Vojvodinu. Vraćali bi se s večeri kućama umorni, oderanih kolena, ali za novonaučeni dribling bogatiji, za fudbal plemenitiji. Naši idoli su živeli tu, među nama, u komšiluku, bili su nam na dohvat ruke. Listom smo obožavali Svilara, Bobeta, Željka, Ličketa, Rutu, Đoku Vujkova, Peru Nikezića, Zvonceta, Trifketa i Šanjiku Mokuša. To leto je samo fudbal okupirao interesovanja klinaca sa novosadskog asfalta. A onda, jedno nedeljno prepodne me je pozvao otac držeći u rukama Dnevnik. U dnu sportske strane, gotovo skriveno među brojnim naslovima, stajalo je obaveštenje: "... Fudbalski klub Vojvodina poziva sve pionire godišta tog i tog sa teritorije grada Novog Sada u fudbalsku školu..." Predselekcija je bila zakazana za neki od nastupajućih dana. Naravno da sam se odlučio da se prijavim. Naravno da im se pružila prilika da na delu vide takav fudbalski talenat kakav sam bio. Noćima oka nisam sklopio iščekujući dan kada ću istrčati na naš stadion, pokazati šta znam i naravno obući najdraži dres sa brojem 9 na leđima. Nekako, tih dana sam bio ubeđen da se opasno drmalo mesto u prvoj postavi našem centarforu Slobodanu Vučekoviću, jer sam dolazio ja.

I svanuo je i taj dan, i skupili smo se na pomoćnom terenu kod stadiona nas gotovo dve stotine dečaka sa istim snom - jednim jedinim, za jednu jedinu - Vojvodinu! Na centru je stajao čovek sa pištaljkom u rukama. Prineo bi je usnama oglasivši se tako reskim zvukom. Gestom desne ruke je pokazao da mu priđemo i mi klinci potrčasmo prema njemu kao laka konjica. Okružili smo ga, tačnije okruživali smo ga nekoliko minuta s obzirom da nas je bilo toliko da smo mogli da napunimo celu ligu. Po blagom osmehu na njegovom licu, u krajičku usana sam prepoznao zadovoljstvo. Bio je krupan, oštrih crta lica, markantan, delovao je strog, ali ipak je odisao nekom toplinom kojom je obgrlio nas dečurliju, koja mi je dosezala tek do struka. Podelio bi nas u ekipe od po jedanaest, bacio loptu i rekao:

- Deco, igrajte fudbal.

Bio je to Žare Nikolić, veliki kapiten šampiona. A mi smo leteli po džombavom terenu pokušavajući da naučene bravure sa asfalta naših ulica demonstriramo pred čovekom sa pištaljkom u rukama. Ništa tu od fudbala nije bilo, pre bi se reklo da smo se više cakali pokušavajući da steknemo naklonost. Razornim zvukom pištaljke je prekinuo taj gotovo gladijatorski performans. Onda je išao od jednog do drugog od nas koji smo popadali po travi sa dušom u nosu. Šta je drugima govorio, neću vam reći, ali mene je pomilovao po glavi i rekao:

- Podbarac, nećeš se ti leba najesti od fudbala. Sutra ne moraš da dolaziš.

Epilog znate svi, osta Vučeković centarfor te 77. i nekoliko narednih sezona, u najlepšem dresu na svetu i sa najlepšim brojem 9 na leđima. Ali, Žare je znao da prepozna budućeg asa. Verujem da je taj dan fudbalski rođen jedan Milan Popović ili Dragan Gaćeša na primer. Generacije je stvarao, uzimao sa njima domaće i trofeje u inostranstvu. Izvodio bi ih pred vrata prvog tima i onda ih kao otac slao u svet draslih, da se snađu, da rašire krila i polete, da osete huk sa tribina nas koji smo ih listom voleli, jer su bili naša Vojvodina. Sve ih je voleo, ali naravno da su postojali dečaci koji su mu uvek mamili osmeh pri pomenu njihovih imena. Samo je Žare znao koliko je Mile Vrga mogao više od blistavila, koliko je Kreja bio rođeni lider, koliko pokojni Mijuca nije bio svestan otvorenog fudbalskog horizonta, koliko je mali Beli bio veliki Beli...  

Žareta sam sledeći put sreo kao sedamnaestogodišnjak, gimnazijalac, kada sam ga upoznao kao oca mog najboljeg prijatelja. Evo, trideset godina sam imao privilegiju da budem prijatelj čoveku koji je naš grad, naš klub, njegovu porodicu i nas decu koja su rasla sa njegovim Srđanom, zadužio mnogo. Ostavljao bi nam uvek široko otvorena sećanja jednog šampiona, koja smo mi deca uvek znatiželjno slušala. U porodičnoj kući Nikolića sam bio fasciniran zastavicama svetskih fudbalskih velikana protiv kojih je Žare kao kapiten predvodio našu Vojvodinu. Santos, PSŽ, Fiorentina, Inter... Fotografije sa mečeva na dupke punom Nep stadionu u Pešti, na San Siru, momenat kada razmenjuje zastavice pred početak meča sa jednim Puškašem... zagrljaj sa saigračima iz reprezentacije, neodbranjiv šut na Marakani... medalje, zlatna plaketa sa Olimpijade u Rimu na koju ipak u poslednji čas zbog bolesti nije otišao... karijera za strahopoštovanje. 

Svi znamo da je Žare proveo dve godine u plavom Šalkeovom dresu. Koliko je dubok trag ostavio u tom nemačkom velikanu govori sledeći podatak. Kada je pre nekoliko godina Šalke 04 promotivno otvarao svoj novi velelepni stadion, kao legendu kluba je na taj događaj pozvao Žarka Nikolića. Legende se ne zaboravljaju!!! A opet, još jedan neverovatan podatak, Žare se upokojio na isti dan 22. avgust, na koji je davne 1965. godine odigrao svoj 500-ti jubilarni meč za Vojvodinu. Teško da je to koincidencija, samo simbolika prati velikane. Ovih dana emocije su učinile svoje, vraćam sećana. Nekako, ova tri poslednja finala kupa u Beogradu su mi ostala urezana. Žare je išao sa nama, večitim dečacima željnog trofeja naše Vojvodine. Ili se varam, išli smo mi sa njim!!! Jer, kako objasniti situaciju da smo se na njegov nagovor automobilom uputili pred same tribine kako bi se parkirali na VIP parkingu. Bio sam skeptičan, već sam počeo da radim sve novinarske propusnice koje sam imao uza se očekujući nemogućnost prolaza. A onda je čovek pred rampom, Beograđanin, fudbalski zanesenjak u poznim godinama, na mestu suvozača primetio Žareta, prepoznao ga i oduševljeno mu stisnuo ruku. Legendi, kako je rekao. Ili ovogodišnje finale, prepun istok crveno-belog nadanja, pola grada se preselilo na prestoničke tribine. Gledam oko sebe, puno mi srce, vidim poznata lica na svakom koraku, kao da smo rod rođeni. I onda prizor za večnost, na samo par metara udaljenosti stoje Lacika Lerinc, Ljube Dunđerski i Žare Nikolić... ne primećuju se, predstavnici tri generacije, jednom ljubavlju vođeni. Pred pomenuto finale sam u jednom tekstu u pokušaju da motivišem našu ekipu između ostalog napisao:"... Vojvodina nije skor primljenih i datih golova, nije ni sastav half ili vezne linije neke minule nostalgične generacije..." Kako li sam se samo prevario! Žareta više nema, to je tako nestvarno. Nikada neću napraviti taj dokumentarac koji sam želeo, bar ne sa takvim obrisima kako sam zamišljao. 

Legende ne umiru, one večno žive!

 

Autor teksta: Gardista
Kolumnista.

Srodni Članci
Gardista
  • 31 decembar 2012
  • Pisao: Gardista
A cappella

Svima onima koji nisu u prilici da zbog daljine osete i petu dimenziju sa našeg Karađorđa, a zdušno su sa nama. A cappella Klodin je bila pirgava oko...

Gardista
  • 20 maj 2011
  • Pisao: Gardista
Kastrat

Eh, kada bi znali šta su mene prvo učili, i to još dok nogom nisam iš'o, ne bi mi verovali. U detinje dlanove bi mi stavljali zemlju ove ravnice, da je...

Arhiva tekstova

October 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
white_user.png

Aktivnost na forumu

Skupština FK Vojvodina (663)
"Sve se menja sem kamenja", stara je mudrost kojoj se na...
nomad > 12.10.2017 21:24:12

Svetsko prvenstvo Rusija 2018. (11)
Bravo! :respect:
Stoik > 9.10.2017 15:04:09

Kroz hodnike vremena (628)
Slanobarac, u pravu si i žao mi je. Ali... šta ćemo sad?
Stoik > 5.10.2017 13:59:05

Razni novinski tekstovi, intervjui, televizija... (4016)
Pomoć prijatelja! Skupštinari dobili nenadanu i nesebičnu pomoć, pri "farbanju" ljubitelja loptanja...
nomad > 29.09.2017 22:08:29

Utakmice FK Vojvodina u Superligi (16)
Vojvodina - Mladost 2:0
nomad > 29.09.2017 14:39:29

white_user.png

Trenutna poseta



Trenutno je prisutno gostiju: 7 , registrovanih članova: 0

 

CIRKUS LIGA
Tema zabavnog karaktera
 

  Cirkus Superliga
 1.  Stoik
36
 2.  Soderstorm
33
 3.  Maticmatic
33
 4.  GUNNERS
32
 5.  Copke
29
  Prva Cirkus liga
 1.  Ober 34
 2.  Ans_filijala
32
 3.  Cirkusligas
23
 4.  Kladioničar
21
 5.  Maxa
15

 

Cirkus liga je takmičenje zabavnog karaktera u kome se pogađaju rezultati Jelen Superlige. U igri učestvuje maksimum tridesetdva igrača podeljenih u dve lige. Prvi i jedini uslov učestvovanja u takmičenju je otvaranje naloga na forumu, što se može učiniti u par jednostavnih koraka preko sledećeg linka - Registracija. Poslednji korak je prijava, što se može učiniti preko sledećeg linka - Prijava. O pravilima igre svi zainteresovani se mogu informisati u sledećem topiku na forumu - Pravila takmičenja Cirkus lige.

 

VESTI  |  TABELA CIRKUS SUPERLIGE  |  TABELA PRVE CIRKUS LIGE  |  REZULTATI CIRKUS KUPA 

PRIJAVA NOVIH TAKMIČARA  |  CIRKUS SUPERLIGA  |  PRVA CIRKUS LIGA CIRKUS KUP

 

Poslednje vesti:

 

FK Vojvodina će ove godine odbraniti osvojeni kup?

Da, ova generacija to može! - 22.2%
Nema šanse. - 77.8%
Ne znam - 0%

Ugkupno glasalo: 27
Glasanje u ovoj anketi je završeno aktivan: maj 11, 2015

01