Share 11.05.2011. | AUTOR TEKSTA:

Prelepe vesti odzvanjale su u ušima svakog Vojvodinaša poslednjih dana. Iz dana u dan, iz časa u čas sve se više  pristalica novosadskog superligaša javljalo sa željom da bude deo istorijskog finala kupa, za koga su svi redom verovali da će se pretvoriti u crveno-belo veče. I krenulo je sve u tom pravcu... uvereni da će njihovi ljubimci napraviti još jedan podvig, na koje su ih redom učili ove godine, organizovanim prevozom u konvoju od čak šezdesetsedam navijačkih autobusa i desetine kola, preko 5.000 Vojvodinaša se uputilo ka Beogradu. Međutim, tu su nastali prvi problemi...

Iako se konvoj uputio čak četiri sata pre početka meča, njegov veliki deo, po nekim pričama čak tridesetak autobusa, zaustavljeno je od strane policije na samom ulazu u prestonicu. Ovaj događaj bitno je uticao i na odlaganje početka finalnog meča, pošto su igrači Vojvodine, solidarišući se sa svojim pristalicama, odbili da istrče na teren sve dok i poslednjem Vojvodinašu ne bude dopušteno da uđe na stadion Crvene zvezde. Svi ovi događaji uslovili su odlaganje početka finalnog meča za oko pola sata u čijem intervalu su pristalice crno-belih, uglavnom smeštenih na zapadnoj tribini stadiona, ovacijama pozdraviljali predsednika fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karadžića.

Neizostavan detalj iz same organizacije meča, sigurno je dodatno uslovio sporiji ulazak i prilaz navijača Vojvodine stadionu Crvene zvezde. Naime, raspoređene kordon policijskih snaga upućivao je sve navijače Partizana ka južnoj tribini Marakane isključivo preko glavnog puta uz istočni sektor, odakle su navijači Vojvodine imali jedini prilazka svojim mestima na stadionu. Tako da su se neretko pristalice dva kluba mešale na samom pristupu stadiona. Na svu sreću, izbegnuti su teži incidenti, a pred sam ulazak i poslednjih pristiglih Novosađana otpočeo je, a ispostaviće se kasnije, jedan od istorijskih mečea finala kupa, koji se neće tako lako zaboraviti.

Novosađani su u meč ušli dosta oprezno, a rastrčani igrači Partizana, koji su sa poprilično uočljivim motivom zaigrali od prvog sudijskog zvižduka, doprineo je većem broju uzbuđenja ispred Brkićevog gola, ali i popriličnoj grubosti, koju glavni arbitar večerašnjeg meča nije sankcionisao na odgovarajući način, što je dovelo do velikih tenzija, kako na samom terenu, tako i na tribinama.

U prvom periodu prvog dela meča igrači Partizana izgledali su mnogo ubedljivije u nameri da stignu do prvog ovosezonskog trofeja, što im je u dobroj meri pošlo za rukom i na samom terenu, pošto je nakon jednog od prekida Tejgo u 19. minuti nekako uspeo da progura loptu iz Brkićevih leđa - 0:1. Tejgo je svoj pogodak proslavio na nesportski način, protrčavši uz aut liniju kraj istočne tribine, isplazivši jezik ka navijačima Vojvodine, uz pokazivanje srednjeg prsta, za šta nije ni opomenut.

Ipak, čini se da su se u velikoj meri igrači Partizana istrošili u toj fazi utakmice, što su Novosađani sve više koristili da se primaknu golu svog protivnika. Iako u prvom poluvremenu nisu imali izrazitijih prilika, one su kao rezultat takve igre došle u nastavku.

Sve agilniji napadi crveno-belih stavljali su na muke poslednji bedem odbrane aktuelnog šampiona,  a kao rezultat toga usledio je i prvi istorijski pogodak Vojvodine u finalnim mečevima kupa. Postigao ga je Mojsov. Suočeni sa dosta čudnim kriterijumom suđenja, sve oči sa istočne tribine stadiona su i nakon prekida u 64. minuti, kada je Mojsov skrenuo loptu u mrežu, bile uprte ka pomoćnom sudiji Živkoviću, koji je u nekoliko navrata prekidao akcije Novosađana. Pošto se njegova zastavica nije zaviorila u vazduhu, usledilo je ogromno slavlje navijača Vojvodine. Njihovi ljubimci su imali aktivan rezultat, a po prilici stanja na terenu, očekivalo se da svopju bolju igru krinuši još kojim pogotkom - 1:1.

Ipak, naredni detalj u 70. minuti susreta ostavio je u neverici crveno-bele momke. Start Mojsova u kaznenom svom prostoru sudija Veselinović ocenio je najstožom kaznom, koju je rezervista Vukić pretvorio u ponovno vođstvo svog tima 1:2.

Novo vođstvo Partizana nije obeshrabrilo Novosađane. Oni su nastavili su atacima i iz jednog prekida su po drugi put matirali golmana Stokovića. Učinio je to Mojsov. A onda se na nevericu svih ponovo oglasio sudija Veselinović, koji je poništio pogotak. Ovaj detalj uneo je dosta tenzija u već poprilično psihološki napet meč, koji se praktično okončao u 84. minuti, još jednom odlukom glavnog arbitra, da se ne oglasi nakon očiglednog prekršaja Tejga nad Trajkovićem u šesnaestercu Partizana. Ovaj moment predstavljao je presudan detalj meča u kome Novosađani nisu više želeli da daju legitimitet nakaradnom suđenju isključivo u njihovu štetu. Odlučili su da kažu - dosta je bilo! Činilo se da su Milinkovićevi puleni imali toliko snage da i u preostalom delu meča još toliko puta savladaju Stojkovića, ali su shvatili da im ni to ne bi pomoglo da dođu do željenog cilja. U pogledima Novosađana iščitavalo se samo jedno pitanje - da li mi smemo da pobedimo? Shvativši da fudbalskim sredstvima nisu u prilici da se suprotstave tendencioznom suđenju, kako su čelnici Vojvodine ispisali u prigovoru nakon meča, igrači sa klupe, na čelu sa Lazetićem uputili su se ka svlačionicama. To je izazvalo nove čarke na terenu.

Gromoglasnim povicima "lopovi, lopovi..." i pozivanjem svojih ljubimaca sa istčne tribine da napuste teren, okončan je meč, koji je trebalo da predstavlja krunu najsvečanije manifestacije srpskog fudbala. Zapravo, sama slika i neizgovorena poslednja reč na terenu možda i oslikava samo stanje srpskog fudbala već duži niz godina. Pitanje je samo, kada bi se se neko usudio da se makar javno zapita gde je to otišao naš fudbal da Novosađani večeras nisu rekli da je bilo dosta nepravde.

Gorak ukus koji je svojim deljenjem pravde glavni arbitar Veselinović ostavio na srcima igrača Vojvodine je teško opisati. Jednoj fantastičnoj generaciji crveno-belih momaka večeras je oduzeto pravo da se na fer i korektan način bori za prvi pehar nacionalnog kupa u svojoj istoriji. Čitava sportska javnost je u direktnom prenosu mogla da se uveri u kvalitet sudijskih odluka, zbog čega su na kraju krajeva i navijači Vojvodine Beograd napustili uzdignuta čela.

Bilo kako bilo, igrači Partizana su se nakon poslednjeg sudijskog zvižduka silno obradovali, što je i razumljivo, jer su napokon uspeli da uzmu Novosađanima meru, pa makar i na način zbog koga su sinoć svi navijači Vojvodine bili složni u oceni - nama takav kup ne treba! Iz tog razloga, ispraćeni salvom aplauza od svojih pristalica, igrači Vojvodine su se uputili ka svlačionicama ne primivši svoja priznanja. Ostavili su ekipu Partizana samu na terenu da proslavi svoju prvu krunu ove sezone. Bila je to jadna slika pristupanja pobedničkom postolju, koja u ogromnoj meri, pogotovo nakon svega viđenog u večerašnjem duelu, opisuje i raspoloženje svih pristalica crveno-belih, a koja glasi - uzmite trofeje ako treba i odmah, ali dajte našim momcima makar priliku da igraju fudbal.

VIDEO: Nasty boy

VOJVODINA FK

KUP FINALE

FK PARTIZAN

1:2

GLAVNI SUDIJA: SLOBODAN VESELINOVIĆ
STRELCI: MOJSOV 64' (VOJ); TEJGO 19', VUKIĆ 71' (PEN.) (PAR)
ŽUTI KARTONI: TUMBASEVIĆ, MEDOJEVIĆ, MOJSOV, LAZETIĆ, ILIĆ (VOJ); SAVIĆ, ILIJEV, TEJGO (PAR)

FK VOJVODINA: BRKIĆ, VULIĆEVIĆ, MOJSOV, TRAJKOVIĆ, PAVLOVIĆ, STEVANOVIĆ (MEREBAŠVILI), MEDOJEVIĆ, LAZETIĆ (KATAI), TUMBASEVIĆ, ILIĆ, ABOUBAKAR.

FK PARTIZAN: STOJKOVIĆ, KRSTAJIĆ, SAVIĆ, MILJKOVIĆ, JOVANOVIĆ, KAMARA, SMILJANIĆ (PETROVIĆ), BABOVIĆ, TOMIĆ (ILIĆ), ILIJEV (VUKIĆ), TEJGO.

Pehar ponovo izmakao

* Fudbaleri Vojvodine napustili teren zbog tendencioznog suđenja i odbili da prime priznanja.