|
Novi trener, stari problemi
 Pauza
u superligaškom takmičenju zbog reprezentativnih obaveza fudbalera u
Vojvodini je najvećim delom protekla u potrazi za novim šefom stručnog
štaba. Čovekom, koji bi uz više sreće nego njegov prethodnik Dragoslav
Stepanović doveo Vojvodinu do njenog ovogodišnjeg cilja. A koji je on
zapravo?
Od čelnika kluba se moglo čuti da je to
borba za vrh tabele uz afirmaciju mlađih igrača, da bi apetiti nakon tri
uzastopne startne pobede u prvenstvu naprasno skočili do neslućenih
razmera – titula i kup?! Usledili su okršaji sa najžešćim konkurentima u
kojima je iz naredna tri meča osvojen samo bod. Kada se pomenutim
razlozima doda predsednikovo obrazloženje da će se teško naći stručnjak
sa više znanja, ali da je u datom trenutku sporazumnom raskidu ugovora
Stepanovića i kluba kumovao nedostatak sreće, stekao se utisak da
Vojvodini nije potreban čovek koji bi na duže
staze sproveo zacrtane planove,
već iole stručno lice koga će pratiti srećna zvezda.
Samo dan pred utakmicu sedmog kola je
prekinuta saradnja sa šefom stručnog štaba, sa kime je prethodno
potpisan dvogodišnji ugovor, a tek deset dana docnije na njegovo mesto
postavljen je Branko Babić.
Na žalost, rulet sreće u svom
debitantskom nastupu novog stručnjaka je stao na oktobarsku crnu
sedamnaesticu. Njegovi puleni nisu uspeli da savladaju na domaćem terenu
tim koji je svojevremeno predvodio, pa se postavlja logično pitanje -
koliko crnih polja ima novi stručnjak? Razumljivo, njemu je potreban
određeni period adaptacije na novu sredinu. Razlog, kojim su oni
najodgovorniji kupili određeno vreme, te će bezbrižno moći da trljaju
dlanove i po eventualno crnoj oktobarskoj dvadesetčetvorci.
U takvim okolnostima sigurno je da među
ono malo promrzlih subotnjih svedoka, koji svake godine ne želeći, ipak
poveruju u nove šarene laže, nema prevarenog koji se ne zapita - a koga
ja da okrivim za lošu sreću? Promenljivog trenera, upravu koja malo,
malo pa podnosi ostavke koje se ne usvoje ili nekog trećeg?
Kada se saberu utisci sa derbija osmog
kola u Novom Sadu, jasno je da je sve
osim novog startera Danijela
Aleksića, na staroj poziciji. I kada bi se pomenuti princip „sreća je
kriva“ primenjivao na sve, pa tako i na one koji su je tako
okarakterisali, opet je pitanje da li bi se među svima njima našao
krivac za lošu sreću prilikom odabira novog trenera, koji je trebalo da,
makar svojom subotnjom pojavom na stadionu Karađorđe, donese preko
potrebne bodove... u borbi za titulu?! Ne, za taj neuspeh će se samo
usputno izgovarati ime njegovog prethodnika, koji je nakon samo tri
meseca prokockao sreću u očima onih koji su mu dali dvogodišnje
garancije.
Hoće li i Branko Babić na isti način
prokockati svoj kredit od godinu dana? Sve je izvesnije da će odgovor na
to pitanje u mnogome zavisiti od toga da li će se i prema njemu
primenjivati isti kriterijumi kao i prema Stepanoviću ili možda
napadaču Novosađana, koji
je u svoju statistici
sakupio nebrojeno
promašenih zicera. Sreća je uistinu relativna stvar...
|
