009

Tragom (bespotrebne) diskusije da li je FK Vojvodina gospodski ili seoski/seljački klub, dođoh do zaključka da je FKV cirkusantski klub. Sve vrvi od klovnova i pajaca.

Ovo što se ovih dana dešava u voljenom mi klubu, postoji još samo u cirkusu. Pored uvek prisutnih rovarenja protiv kluba, i spolja i iznutra, pre par dana su se pojavili i neki novi momenti. Naime, došlo je do međusobnih fizičkih obračuna. Što između direktora, što između igrača.

Prvo su se "pošibali" sportski direktor Bata Pantelić i izvesna persona za koju je upravo zahvaljujući ovoj aferi šira (i uža) javnost saznala da je to neki direktor marketinga.

Baš lepo. A hteo sam se dotaći marketinga, pa evo da „pohvalim“ isti.

Iza nas je ostalo finale kupa. Bolan poraz. Međutim, zaboravlja se kako smo uopšte stigli do finala. Voleo bih znati koliko je puta Vojvodina u svojoj istoriji uspela tokom jedne sezone da pobedi oba beogradska večita rivala. Posle demoliranja partizana u polufinalu, svi su poleteli u visine. Stara priča. Što bi rekao svjetski mega car, ko visoko leti, visočije padne, pa je izgleda ova mudrost stigla i nas da zaskoči. No da se vratim na marketing.

Finale kupa, i dakako eventualni trijumf u tom takmičenju, bila je (h)istorijska prilika da se konačno nešto promeni u ovom učmalom gradu. Iako je od polufinalne do finalne utakmice bio fin vremenski period od dvadeset dana, gospoda marketinški stručnjaci su se dosetili da kampanju u vezi sa finalo započnu samo nekoliko dana uoči utakmice. Ideju da se bivši igrači Vojvodine angažuju tako što će pozivati ljude na finale putem kratkih video najava su dobili zahvaljujući bratskom nam fkv forumu, a tu su bile i pompezne najave i reklame po novinama da svako ko kupi kartu za istok ili zapad ima obezbeđen besplatni autobuski prevoz na finalnu utakmicu u organizaciji kluba. Kada je to palo u vodu, nisu se udostojili da objave i obaveste izmanipulisane ljude da se na drugi način snađu za prevoz. Doduše, pošto se sve desilo dan uoči utakmice, možda je jedini medij za oglašavanje ove informacije bio zvaničan sajt. A tek je on posebna priča. Od ozbiljnih stvari poput slobodno interpretiranih intervjua, vesti o utakmicama koje dobijemo (one koje izgubimo nismo ni igrali), pa do manjkavosti tehničke i dizajnerske prirode. Hteli da priznamo ili ne, zvaničan sajt je bruka i samo predstavlja stanje u FK Vojvodini. Da ne pričam u prazno govori i činjenica da se priprema nova verzija klupskog sajta.

Kao vrhunac (ne)rada marketing službe jeste misteriozni gubitak spiska akreditovanih novinara za finalnu utakmicu kupa. Eto, desilo se...

Ja sam hteo i da pohvalim nekog, da ne bude da samo pljujem, ali sem (donekle) trenera i par igrača stvarno ne znam da li iko zaslužuje reči hvale. Jedna jedina utakmica ove sezone koja je ostala za pamćenje i koja nam ipak nije donela plasman u Evropu (a Vojvodina bez Evrope nije Vojvodina – starac Vujadin). Mršavo peto-šesto mesto baš i nije ono što se obećavalo leta 2009. godine. A da, postalo je već tradicija, promeniti minimum četiri trenera po sezoni i onda još pri tom svaliti svu krivicu i sopstvenu nesposobnost na njih. Tako se ne radi u ozbiljnim klubovima.

Ipak ono što je ipak za pohvalu je nova plejada mladih fudbalera koji stasavaju u sportskom centru na Veterniku. Jer, koliko god se neki trudili da guranjem svojih (propalih) igrača u prvi tim uzmu neke novce u prelaznom roku, jasno je da u njima nije budućnost. Primer, jedan i dovoljan, prošla sezona: forsiranje Žarka Lazetića, dok je mali Danijel Aleksić grejao klupu. I šta se onda desi? Lazetić postane vedeta nekog grčkog drugoligaša, a Aleksić ode za mizerne pare (koje nisu ni naplaćene ili su naplaćene ali su „negde“ zalutale) a da nije spojio ni jednu sezonu kao standardan igrač Voše. Greota je da se nešto slično ne desi i, recimo, Medojeviću, Mitoševiću, Sekuliću ili malom Stevanoviću (koji je trenutno u Banja Luci).

Druga reč hvale je za selektora Antića koji nije naseo na ulične manire pojedinaca iz jednog beogradskog kluba, pa će sasvim opravdano Željko Brkić biti drugi golman reprezentacije na predstojećem svetskom prvenstvu. Pohvale naravno i Brki, a još bolje će biti ako mu društvo bude pravio i Dragan Mrđa (ako nije izvukao deblji kraj u sukobu sa sinom gruzijskog rvača). Jer, retko kad je Vojvodina imala na svetskom skupu fudbala dvojicu (bar za sad) aktuelnih igrača, a tu su i Lane, Krasa i Gojko.

Eto toliko.

Uzdravlje, do svetskog prvenstva i Skupštine kluba...